66
• Potpuno je normalno da dva merenja obavljena jedno za
drugim daju značajno različite rezultate. Iz tog razloga mi
preporučujemo korišćenje MAM tehnologije.
• Sasvim su normalna odstupanja između merenja koje je uradio
Vaš doktor, ili onog koje ste uradili u apoteci, i merenja koje ste
uradili kod kuće, iz razloga što su ove situacije potupno različite.
• Nekoliko merenja vam može obezbediti mnogo pouzdaniju
informaciju o vašem krvnom pritisku u odnosu na pojedinačno
merenje. Iz tog razloga mi preporučujemo korišćenje MAM
tehnologije.
• Između dva merenja napravite kratku pauzu od najmanje
15 sekundi.
• Ukoliko patite od nepravilnih otkucaja srca, merenja izvršena
ovim aparatom moraju biti ocenjena od strane vašeg lekara.
• Prikaz pulsa nije odgovarajući za proveru frekvencije kod
ugrađenog pejsmejkera!
• Ukoliko ste trudni, morate redovno pratiti Vaš krvni pritisak,
obzirom da se može drastično menjati tokom ovog perioda.
Ovaj merač je posebno testiran za primenu u trudnoći i
preeklampsiji. Kada uočite neuobičajeno visoka očitavanja
tokom trudnoće, trebalo bi ponoviti merenje posle nekog
vremena (približno 1 sat). Ukoliko je očitavanje i dalje
previsoko, konsultujte Vašeg lekara ili ginekologa.
Kako da procenim vrednost svog krvnog pritiska?
Viša vrednost je ona koja određuje procenu. Primer: vrednost
krvnog pritiska od 140/80 mmHg ili vrednost od 130/90 mmHg
ukazuju da je «krvni pritisak veoma visok».
2. Važne činjenice o fibrilaciji pretkomora (AF)
Šta je fibrilacija pretkomora (AF)?
Normalno, Vaše srce se kontrahuje i relaksira prilikom pravilnog
otkucaja. Određene ćelije u Vašem srcu stvaraju električne signale
koji omogućavaju da se srce kontrahuje i pumpa krv. Fibrilacija
pretkomora dešava se kada su brzi, nekontrolisani električni
signali prisutni u srčanim pretkomorama, zvanim atria, uzrokujući
da se one kontrahuju brzo i nepravilno (to se naziva fibrilacija).
Atrialna fibrilacija (fibrilacija pretkomora) je najčešći oblik srčane
aritmije. Ona često ne izaziva nikakve simptome , ali ipak značajno
povećava rizik za nastanak moždanog udara. Biće Vam potrebna
lekarska pomoć kako bi ste kontrolisali ovaj problem.
Kome se preporučuje skrining na prisustvo atrijalne fibrilacije?
AF skrining se preporučuje osobama koje imaju preko 65 godina,
obzirom da rizik za nastanak moždanog udara raste sa godinama.
AF skrining se takođe preporučuje osobama od 50 godina starosti
ukoliko imaju povišen krvni pritisak (npr. sistolna vrednost viša od
159 ili dijastolna viša od 99mmHg), kao i osobama sa dijabetesom,
srčanom slabošću ili osobama koje su već doživele moždani udar.
Kod mladih osoba i trudnica skrining na AF se ne preporučuje, jer
može dovesti do lažnog rezultata i nepotrebne napetosti. Dodatno,
mlađi pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom imaju mali rizik za
nastanak moždanog udara u odnosu na starije.
Za više informacija posetite internet stranicu:
www.microlife.com/afib.
Microlife AFIB digitalni aparat obezbeđuje siguran put za
otkrivanje fibrilacije pretkomora (samo u AFIB/MAM režimu)
Praćenje nivoa Vašeg krvnog pritiska i utvrđivanje da li Vi ili članovi
Vaše porodice imate ili nemate fibrilaciju pretkomora (AF), može
vam pomoći da smanjite rizik za nastanak moždanog udara.
Microlife AFIB aparat Vam omogućava udoban način za praćenje
fibrilacije pretkomora (AF) dok merite Vaš krvni pritisak.
Faktori rizika koje možete kontrolisati
Rana dijagnoza AF praćena adekvatnim tretmanom, može
značajno smanjiti rizik za nastanak moždanog udara. Ukoliko
znate vrednost svog krvnog pritiska i ukoliko znate da li imate
Tabela za klasifikaciju kućnih vrednosti krvnog pritiska kod
odraslih u skladu sa međunarodnim Vodičima (ESH, ESC, JSH).
Podaci su u mmHg.
Nivo Sistolni Dijastolni Preporuke
1. krvni pritisak
normalan
< 120 < 74 Samokontrola
2. krvni pritisak
optimalan
120 - 129 74 - 79 Samokontrola
3. krvni pritisak
povišen
130 - 134 80 - 84 Samokontrola
4. krvni pritisak
veoma visok
135 - 159 85 - 99 Potražite lekarski
savet
5. krvni pritisak
opasno visok
≥ 160 ≥ 100 Hitno potražite
lekarski savet!
To Next Page
Loading...
